Svetlo ima ličnost. Ako verujemo, ono što je nevidljivo, prozirno i neuhvatljivo može da promeni svoju prirodu.
Može se izmisliti mesto, lice koje ćemo voleti – čitav jedan svet. Proplanake nevena i kamilice, kamen pored potoka, plavu kosu, letnje grudi. Svako putovanje ima svoju polaznu tačku u mašti.
Ulazeći u taj svet , možemo nešto naučiti : kako da okrenemo glavu prema suncu, kako da rastemo brzo i obojimo telo , ruke i noge u belo kao breze , kako da ronimo na dah dugo, do granica izdržljivosti . I nešto poneti : iz belog izraslu zelenu grančicu , iz razmazanog dudovog karmina ispleteni svileni šal ili miris zarobljen u kodu .Ili sve možemo jednostavno obrisati, kao i da nije bilo : jedno leto ili druga zima. Noć duža od veka. Pronađemo li dokaze da nismo sanjali – sva ta mora i svetionike , livade i njive sa suncokretima , ta lica nasmejana i lepa, lica ljubavi, pretvorićemo se u ugarke.
Svetlo ima ličnost. I može da odšeta, da se sakrije iza sledećeg brega, da se ugasi.
‘
Vanja Čobanov 