Kako nastaje Venecija ? Od beskrajnih kiša koje natapaju i rastvaraju zemlju u ravnici, od reka koje se izlivaju iz svojih korita preko nejakih bedema , od suza koje krune čoveka i prolaze kroz pesak i mulj sve do suvog dna novog života. Od ljubavi na kraju koja iznova gradi svoje palate i trgove da bi na njih mogli da slete golobovi i krenu karnevali pod maskama.
Šta su gondole ? Kodirani čunovi u potrazi sa srećom , za lepim doživljajima , za nečim ili što je najvažnije za nekim. Romantični osećaj putovanja kroz vreme koje se nikad više ponoviti neće; odgovor na pitanje, prelomljen u prizmi : kako se može živeti dostojanstveno a istovrmeno trpeti poraze, i misliti da su ti porazi, da je poraz za porazom samo staza koja vodi ka konačnom ostvarenju sna.
Putevi su dugi… Snovi su još duži.
Šta krije duh karnevala ? Krije dodir nevidljive ravnice i mora. Nostalgični zapis u tragu oseke koja više nije pronašla obalu. Krije čudo, magiju koja je nestala u onom izvornom životnom obliku i koju ne možemo da pronađemo u sledu događaja. Skazaljke se suviše brzo okreću i nemoguće ih je zaustaviti zbog neke lepote, radosnog trenutka i jednostavne sreće.
Gde se nalazi Venecija u ravnici ? Na mestu gde čudo može da nastane. na uskom Carinskom rtu na kojem stoji simbol svete pobožnosti i u krošnjama na severu Panonije koje se večno obnavljaju. U celovitom spoju istine , dobrote i lepote, na onom popločanom trrgu gde golubovi čekaju da polete u nebo. Nalazi se u nama samima.
Treba nam mirakul.
Jedan događaj koji će promeniti sve. Jedno lice pored nas.
Treba nam snaga nekog drugog… Da izađemo na svetlo.
Vanja Čobanov 