Čekala je na tebe – RUŽA sa laticama od sedefa i mirisom ljubavnih odaja. Čekao je na tebe – CVET iz ulice Slavujeve , iz kotline u kojoj vazduh ima težinu olova i usporava kretanje .Stih koju smo pevušili : ” Zna li ovdje iko sreću pisati ” trebala je da objasni vreme prošlo i donese i prostre ispred nas preostalo nadu – da će ipak jednom biti..
Leto je došlo nakon dugih kiša i poplava . Neukrotiva priroda brisala je svojim pojavnim stihujama, a nama se nametalo pitanje , prosto nije moglo pobeći,razrediti se i podići u atmosferu, ka nebu – šta je to u čoveku tako spremno i lakomo , šta ga nagna da obriše nečije lice , napusti mesto ljubavi i zaboravi ?
Kako sa prirodom tako i sa čovekom gospodari promena .
Vanja Čobanov 